Stajao je tamo u ćošku pored vrata. Tiho. Samo mu je srce lupalo jako. Dovoljno jako da skrene pažnju na malo, čupavo biće.
Stajao je sasvim mirno, ali nije bio miran. Mislio je da sam mačka. Sigurno je to mislio, znam, jer se sasvim ukočio i pokušao da me ubedi da uopšte ne postoji. Valjda je verovao da se pretvorio u fleku na zidu.
Pošto je u realnom vremenu i prostoru bio lak zalogaj za pravu mačku, a mačke se šetaju oko zgrade, i traže male čupave fleke na zidovima, pokušah da ga lagano oteram, da ga nagovorim da odskakuće tih devet stepenika i vrati se svojoj kući. Valjda ga i mama već traži.
Ali mali se totalno ukočio. Uhvatim ga u ruku i podignem. On se dere. Drala bi se i ja. Od straha koji se širi njegovim drhtavim i vrelim telom, a koje ja doirujem svojom još uvek hladnom rukom.
I tako, ja odem i ostavim ga na mislost i nemilost prirodi i majčinskom instiktu neke jadne ptice koja ga traži.
Posle neoliko sati...
Ponovo je stajao u istom ćošku. I opet je lupalo srce tog čupavog malog kosa, bez repa i mozga. I dalje je ćutao i pravio se da ga nema.
Pomislih na Darvina, evoluciju... i bi mi malo žao. Možda mu pružiti još jednu priliku da ne postane mačja užina.
Uhvatim ga još jednom, on krene da se dere, ali ja ne odustajem. On poveruje da sam zaista mačka i da mu se bliži grozan kraj i bliski susret sa mojim zubima i sistemom za varenje.
Da se razumemo, ja nisam vegetarijanac, ali nisam ni decojedac.
Ponesem ga malo, nekoliko metara do obližnjeg žbunja gde već godinama gnezde kosovi i spustima ga pažljivo.
Izgleda da je i njegova mama poverovala da sam mačka. Ustremila se sa visoke jelke pravo na mene. Za malo, ali sasvim malo sam izbegla direktan spoj njenog kljuna i mog uha. Počela je da leti oko mene, da viče, postavlja pitanja, preti...
Povukla sam se nekoliko koraka u nazad.
Onda je krenulo vaspitavanje. Majka se okrenula svome čedu, pa udri. Nekoliko puta da je kljucnula, onda je nešto mnogo galamila, pa ga opet kljucnula i najzad podigla kandžicama i kljunom i vratila u gnezdo.
Onda je nastala tišina.
I mali se nije vratio. Valjda je razumeo lekciju.
Oprosti mi Darvine.
ptičica :)
Stajao je sasvim mirno, ali nije bio miran. Mislio je da sam mačka. Sigurno je to mislio, znam, jer se sasvim ukočio i pokušao da me ubedi da uopšte ne postoji. Valjda je verovao da se pretvorio u fleku na zidu.
Pošto je u realnom vremenu i prostoru bio lak zalogaj za pravu mačku, a mačke se šetaju oko zgrade, i traže male čupave fleke na zidovima, pokušah da ga lagano oteram, da ga nagovorim da odskakuće tih devet stepenika i vrati se svojoj kući. Valjda ga i mama već traži.
Ali mali se totalno ukočio. Uhvatim ga u ruku i podignem. On se dere. Drala bi se i ja. Od straha koji se širi njegovim drhtavim i vrelim telom, a koje ja doirujem svojom još uvek hladnom rukom.
I tako, ja odem i ostavim ga na mislost i nemilost prirodi i majčinskom instiktu neke jadne ptice koja ga traži.
Posle neoliko sati...
Ponovo je stajao u istom ćošku. I opet je lupalo srce tog čupavog malog kosa, bez repa i mozga. I dalje je ćutao i pravio se da ga nema.
Pomislih na Darvina, evoluciju... i bi mi malo žao. Možda mu pružiti još jednu priliku da ne postane mačja užina.
Uhvatim ga još jednom, on krene da se dere, ali ja ne odustajem. On poveruje da sam zaista mačka i da mu se bliži grozan kraj i bliski susret sa mojim zubima i sistemom za varenje.
Da se razumemo, ja nisam vegetarijanac, ali nisam ni decojedac.
Ponesem ga malo, nekoliko metara do obližnjeg žbunja gde već godinama gnezde kosovi i spustima ga pažljivo.
Izgleda da je i njegova mama poverovala da sam mačka. Ustremila se sa visoke jelke pravo na mene. Za malo, ali sasvim malo sam izbegla direktan spoj njenog kljuna i mog uha. Počela je da leti oko mene, da viče, postavlja pitanja, preti...
Povukla sam se nekoliko koraka u nazad.
Onda je krenulo vaspitavanje. Majka se okrenula svome čedu, pa udri. Nekoliko puta da je kljucnula, onda je nešto mnogo galamila, pa ga opet kljucnula i najzad podigla kandžicama i kljunom i vratila u gnezdo.
Onda je nastala tišina.
I mali se nije vratio. Valjda je razumeo lekciju.
Oprosti mi Darvine.
ptičica :)
Ni komentarjev:
Objavite komentar